U organizaciji Kreativno edukativnog centara – KEC i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ 24. novembra 2014. godine održan je, u sali dnevne bolnice Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, okrugli sto na temu „Socijalne usluge u zajednici u funkciji prevencije institucionalizacije“. Okruglom stolu pored predstavnika javnog i civilnog sektora prisustvovali su i korisnici, osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.
Okrugli sto deo je projekta “Socijalne usluge u zajednici i zapošljavanje za osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama” koji je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Cilj okruglog stola bio je uspostaviti širok i otvoren dijalog na lokalnom nivou kako bi se promovisao značaj socijalnih usluga u zajednici u procesu deinstitucionalizacije i kako bi se doprinelo pozitivnim promenama na nivou politike i prakse u ostvarivanju prava na socijalnu inkluziju osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.
Margareta Kecman, predsednik UO KEC-a, u ulozi facilitatora okruglog stola na samom početku upoznala je okupljene sa projektom “Socijalne usluge u zajednici i zapošljavanje za osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama”. Projektna intervencija treba da omogući da 30 osoba sa intelektualnim i 30 osoba sa mentalnim teškoćama u prostorijama KEC-a koriste usluge: Dnevnog centra, uslugu predaha i program radnog angažovanja i zapošljavanja.
Značaj razvoja socijalnih usluga u zajednici dodatno je sagledan kroz uvodna izlaganja: 1. direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ prof.dr Slavice Đukić Dejanović koja je govorila o značaju saradnje institucija i organizacija civilnog društva u procesu deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije, 2. rukovodioca odeljenja za informisanje, promociju i podršku u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu gospođe Slavice Milojević koja je govorila o reformskim procesima kojim su definisane lokalne usluge u ingerenciji lokalnih samouprava i 3. inspektorke socijalne zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospođe Nene Darmanović koja je govorila o značaju i obavezi licenciranja lokalnih pržulaca socijalnih usluga. Posebno začajan doprinos dali su korisnici udruženja „Duša“ i „Kreativno edukativnog centara – KEC“ koji su kroz autentične priče istakli značaj ovakve podrške u zajednici.
Nalazi i preporuke:
Velikom broju osoba sa mentalnim teškoćama, s obziromda su na lečenju prinudno, uskraćuju se elementarna prava, pravo na slobodu ipravo na izbor lečenja.
Rizici za deinstitucionalizaciju su: a) ponovnovraćanje korisnika u instituciju i b) štokod dela osoba sa intelektualnim teškoćama koji su odrasli u institucijama onapredstavlja deo identiteta.
Neadekvatan odnos države prema lečenju osoba samentalnim teškoćama vezan je za izdvajanje malih sredstava za nabavku medikamenata.Posledica neadekvatne, jeftinije terapije su neželjeni efekati koji dovode do stigmatizacije osoba sa mentalnimteškoćama, čime država doprinosi njihovoj stigmatizaciji.
Deinstitucionalizacija i destigmatizacijapredstavljaju ključne izazove socijalne integracije osoba sa mentalnimteškoćama. Suštinsku deinstitucionalizaciju moguće je ostvariti kroz porodicukoja prihvata i pruža podršku svojim članovima koji imaju mentalne teškoće, štonažalost u većini slučajeva nije deo realiteta. Većina porodica, zbognepostojanja društvene podrške, trpi sindrom sagorevanja.
Udruženja sa svojim programima i uslugama doživljavajuse kao „proširena porodica“ . Programi i usluge udruženjapredstavljaju prve korake u integraciji. Primer dobre prakse predstavlja programradnog angažovanja i zapošljavanja udruženja „Kreativno edukativnog centara –KEC“. Pravo na rad i da taj rad bude plaćen u funkciji je realizacije ovih licakroz društveno vrednovane uloge.
Dobra praksa udruženja „Duša“ pored široke lepeze raznovrsnih aktivnostinamenjenih osobama sa mentalnim teškoćama odnosi se na prezentacije udruženjakorisnicima u institucijama. Prezentacije su prepoznate kao odličanmehanizam za informisanje i uključivanje osoba sa mentalnim teškoćama uprograme i usluge u zajednici.
Kao najvulnarabilnija grupa prepoznate su osobe kojeimaju kombinovane, intelektualne i mentalne smetnje koje do sada, suštinski,nisu nigde pripadale. Za ove korisnike ovakav projekat ima još veći značaj.
Jedan od najvećih izazova za sprovođenje procesadeinstitucionalizacije odnosi se na obezbeđivanje kontinuiteta programa ipodrške u zajednici. Od nadležnih organa očekuje se da omoguće održivost istih.
Istaknut je značaj ovog okruglog stola jer su sepredstavnici institucija i udruženja našli na „istom koloseku“, na nivoupotreba.
Preporuke:
- Pristup problemima osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama nužno je sagledavati sa aspekta ljudskih prava i time se rukovoditi pri planiranju podrške.
- Neophodno je uvođenje programa za jačanje kapaciteta institucija kako bi se podržao proces deinstitucionalizacije.
- Uvesti programe rada sa porodicama.
- Uvesti programe celoživotnog obrazovanja kao instrumenta za postizanje veće društvene jednakosti i pravde i odgovora na izazove prouzrokovane ispadanjem iz obrazovnog sistema osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.
- Promovisati programe radnog angažovanja i zapošljavanja osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama kao jednog od najbitnijih kriterijuma personalne kompetencije i mehanizama za produktivno uključivanje ovih osoba u zajednicu.
- Uvesti praksu prezentacije rada udruženja za korisnike u institucijama.
Objava na RTS portalu:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1760185/Psihijatrija,+kako+pomo%C4%87i+pacijentima+nakon+le%C4%8Denja.html
